Узгој органског кромпира захтева пажљиву пажњу на припрему тла, одабир рано произведених сорти кромпира отпорних на болести и следење добрих културних пракси, коришћење природних ђубрива, плодоред, прекриваче редова и, ако је потребно, пажљиву примену органских пестицида.
Следеће
Хеирлоом кромпир се преноси из године у годину, већ деценијама, и нуди јединствене облике, боје и квалитете кувања које вреди испробати у кућној башти.
Плави кромпир није само забаван за узгој, занимљиве је боје за кување, већ често има и суптилне ароме и врло је богат антиоксидантима, што га чини изузетно хранљивим.
Кромпир за прсте се узгаја до зрелости као и већина осталих кромпира, али потиче од посебне сорте за коју је познато да даје необичне кртоле које су у облику сличног прстима.
Расет кромпир су класични крупни, смеђи кромпирићи за резање и пржење - велики, једнолични и поуздани произвођачи у башти.
Шта је љубичасти кромпир? Природне су сорте са дубоко љубичастом кожом и месом, богатим антиоксидантима, што их чини изузетно здравим за јело.
Црвени кромпир је генерално лаган за узгој мали кромпир са танком, јестивом црвеном кожом и белим месом, и најчешћи је кромпир који се користи за кључање и кухање на пари.
Многи вртларци беру неколико малих, незрелих кртола кромпира рано у сезони, јер су изузетно нежни и слатки.
Петелински кромпир, који производи компанија Алберт Бартлетт, популарна је, али патентирана нова сорта кромпира са црвеном кожом, жутог меса, који тренутно нису легално доступни за узгој у америчким баштованима.
Кромпир од жутог меса који се лако узгаја нешто је слађи и садржи више антиоксиданата од популарнијег америчког белог кромпира.
Воштани кромпир може бити било ког облика, величине или боје, али има тенденцију да има релативно мало скроба, због чега задржава облик када се кува, што га чини идеалним за кључање и сецкање, а не за мешање или печење.